@conference{
author = "Obradović, Aleksa and Ivanović, Milan and Gašić, Katarina and Grahovac, Mila and Duduk, Bojan and Milijašević-Marčić, Svetlana and Ignjatov, Maja and Šević, Milan",
year = "2022",
abstract = "Прва проучавања фитопатогених бактерија (ФПБ) у Србији
започео је академик Живојин Тешић на Пољопривредно-шумарском факултету у Земуну давне 1934. године. Од тог времена до данас истраживања
и сазнања која их прате значајно су напредовала на пољу овог дела фитопатологије. Увођењем фитобактериологије у наставу на пољопривредним
факултетима у Новом Саду и Београду, захваљујући ентузијазму и научној
далековидости професора Момчила Арсенијевића и Милана Панића, ова
област истраживања добила је на интензитету и значају. Последњих деценија развој фитобактериологије текао је динамично и убрзано, захваљујући
посвећености истраживача, научној сарадњи, студијским боравцима у
међународним образовним и научним институцијама, новим методама изучавања и олакшаном приступу информацијама. Најчешће су проучаване
ФПБ, а касније и фитоплазме, пореклом из економски значајних биљних
врста воћака, винове лозе, повртарских, ратарских и украсних биљака.
Захваљујући интересовању и ентузијазму невеликог броја истраживача,
усвајане су нове и најсавременије методе истраживања ових организама,
које су омогућиле проучавање патогена све до молекуларног нивоа. Фитобактериолошка истраживања су међу првима увела у примену молекуларне методе у домаћој фитопатологији. Примена PCR методе омогућила је развој нове епохе истраживања прокариота у Србији и употребу техника
као што су секвенцирање генома, анализа специфичних или конститутивних гена, квантитативни или Real-time PCR, a то су методе које се данас
рутински користе у истраживањима прокариота у Србији. У новијем периоду започета су и прва истраживања из области детекције, идентификације и карактеризације фитоплазми у Србији, пратећи или предводећи
светска сазнања у овој области. Примена савремених метода истраживања
омогућила је изучавање генетске структуре популација фитопатогених
прокариота, детекцију нових врста у нашој земљи, стварање маркера за
прецизнију идентификацију или проширивање знања из области епидемиологије фитопатогених прокариота. Такође, стечена сазнања примењују
се у развоју иновативних могућности заштите од бактериоза биолошким и
конвенционалним методама. Остварени резултати и стечено знање непрекидно се преносе генерацијама које долазе, кроз учешће фитобактериолога
у наставном процесу и кроз менторски рад у високошколским и научним
установама, стварајући тако основ за даљи развој и напредак фитобактериологије у Србији., First studies of phytopathogenic bacteria (PPB) in Serbia were initiated by
academician Živojin Tešić at the Faculty of Agriculture and Forestry in Zemun
back in 1934. Since then, research and knowledge that follow have significantly
advanced in this field of phytopathology. With the introduction of phytobacteriology in teaching process at the Faculties of Agriculture in Novi Sad and in Belgrade, thanks to the enthusiasm and scientific foresight of professors Momčilo
Arsenijević and Milan Panić, this area of research gained in intensity and importance. In recent decades, development of phytobacteriology has been dynamic
and expedited, due to commitment of researchers, scientific cooperation, study
visits to international educational and scientific institutions, new methods of research and easier access to information. PPB, and later phytoplasmas, originating
from economically important plant species of fruit trees, vines, vegetable, field and
ornamental plants, have been most often studied. As a result of the interest and
enthusiasm of a small number of researchers, new and state-of-the-art research
methods have been adopted, which enabled studying of pathogens at the molecular level. Phytobacteriological research was among the first to introduce the
application of the molecular method in domestic phytopathology. The application
of the PCR method enabled the development of a new era of prokaryotic research
in Serbia and the use of techniques such as genome sequencing, analysis of specific or constitutive genes, quantitative or Real-time PCR have been routinely used
Развој истраживања фитопатогених бактерија и фитоплазми у Србији 113
today in prokaryotic research in Serbia. In recent times, first research in the field
of detection, identification and characterization of phytoplasmas in Serbia has
begun, following or leading the world knowledge in this field. The use of modern
research methods has enabled the study of the genetic structure of populations of
phytopathogenic prokaryotes, detection of new species in our country, creation of
markers for more precise identification or expansion of knowledge in the field of
epidemiology of phytopathogenic prokaryotes. Acquired knowledge is applied in
the study of innovative possibilities of protection against bacteriosis by employing
biological and conventional methods. Achieved results and acquired knowledge
are continuously passed on to future generations, through the participation of
phytobacteriologists in the teaching process and through the mentoring in higher
education and scientific institutions, thus creating a basis for further development
and progress of phytobacteriology in Serbia.",
publisher = "SANU",
journal = "PLANT HEALTH PROTECTION Scientific Conference 27 October, 2020 Belgrade, Serbia",
title = "DEVELOPMENT OF PLANT PATHOGENIC BACTERIA AND PHYTOPLASMAS RESEARCH IN SERBIA, РАЗВОЈ ИСТРАЖИВАЊА ФИТОПАТОГЕНИХ БАКТЕРИЈА И ФИТОПЛАЗМИ У СРБИЈИ"
}
