Različiti aspekti inhibicije rastenja i fotosinteze kukuruza (Zea mays L.) uzrokovanih fosfonatnim herbicidom sulfosatom. 6. Manipulacija statusom lisnog pokrova zasenjivanjem

Abstract

Manipulacija statusom lisnog pokrova putem zasenjivanja (nezavisno od toga da li su tretirane ili ne herbicidom sulfosatom) biljaka kukuruza raslih u kontrolisanim uslovima, ne dovodi do značajnijih izmena u preraspodeli suve mase. Međutim, inhibicija akumulacije suve mase i rastenja biljaka kukuruza usled tretmana sulfosatom znatno je veća kod nezasenjenih (S) odnosno zasenjenih (Sh) biljaka. Smatramo da su ove razlike uslovljene funkcionalno kompenzacionim procesima, ranije primećenim kod drugih vidova manipulacija 'proizvođač-potrošač' odnosa u biljci. Do inhibicije parametara fluorescencije Chla i fotosinteze, usled dejstva herbicidom sulfosatom, dolazi tek 6-og dana ogleda, ali je tad gašenje fotosintetskih funkcija listova kukuruza naglo. Međutim, kod kontrolnih biljaka, pomenuti parametri su na kraju ogleda značajno veći kod zasenjenih (Sh) odnosno nezasenjenih (S) biljaka. Pomenuti nalaz isto tumačimo funkcionalno kompenzacionim procesima. Kod biljaka kukuruza raslih u polju, pri punoj dnevnoj svetlosti, pa prenetih u senku (gde su aklimatizovane), zapažamo znatnu inhibiciju rastenja, akumulacije ukupne suve mase i njene alokacije prema korenu i listovima, uz znatno povećanje udeone suve mase stabla i rano smanjenje vrednosti RWC parametra vodnog režima listova, pri tretmanu herbicidom sulfosatom. Pored toga tretman sulfosatom dovodi kod zasenjenih biljaka i do značajnog sniženja svih parametara fotosinteze i fluorescencije Chla. To vodi ranoj degradaciji Chla i Chl b, a tek na kraju ogleda i degradaciji karotenoida (što je saglasno nepromenjenim vrednostima NPQ parametra fotoprotekcije lista), kod zasenjenih i sulfosatom tretiranih biljaka kukuruza. Znači, antenske funkcije fotosinteze tokom ogleda nisu bitno ugrožene dejstvom sulfosata. Prema tome, kod zasenjenih biljaka kukuruza većina inhibitornih i degradativnih procesa uzrokovanih dejstvom sulfosata posredovano je inhibicijom rastenja i funkcije korena, kao inhibicijom vodnog režima listova. Zasenjivanje tretiranih biljaka kukuruza, raslih u kontrolisanim uslovima, izgleda da vodi drugačijim posledicama, nego kod zasenjenih biljaka raslih u uslovima polja i tretiranih sulfosatom. To tumačimo time da je kod kontrolisanih biljaka zasenjivanje bilo delimično i znatno kraće, pa se nastale promene mogu smatrati procesima kompenzacije, dok je kod biljaka raslih u uslovima polja zasenjivanje bilo dugotrajnije pre samog tretmana, pa se nastali fenotip 'biljaka senke' pokazao veoma osetljivim na inhibitorno dejstvo sulfosata. Znači, dužina i obim zasenjivanja veoma utiču na reakciju biljaka kukuruza na dejstvo sulfosata, što svedoči o značaju 'proizvođač-potrošač' odnosa u tom slučaju.