Korovi u vinogradima i njihovo suzbijanje

Abstract

U zasadima vinove loze, kao i u drugim višegodišnjim zasadima, floristički sastav korovske zajednice zavisi od: tipa i osobina zemljišta, reljefa, klimatskih i meteoroloških prilika, geografskog položaja područja gde je zasnovan zasad i intenziteta antropogenog faktora koji se reflektuje kroz primenu agrotehničkih, fizičkih i hemijskih mera. Generalno, najveći problem u zasadu vinove loze prave višegodišnje korovske vrste: Agropyrum repens, Calystegia sepium, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Cynodon dactylon, Sonchus arvensis, Sorghum halepense, Rumex crispus, Rumex acetosella, Rumex obtusifolius, Rubus caesius, Taraxacum officinale i dr., dok od jednogodišnjih to su: Amaranthus retroflexus, Chenopodium album, Hibiscus trionum, Setaria sp., Panicum crus-galli, Polygonum sp., Portulaca oleracea itd. Savremena biljna proizvodnja nudi niz mera kojima se može rešavati problem korova u manje-više svim usevima i zasadima uključujući i zasade vinove loze. Generalno, na raspolaganju stoje mnogobrojne nehemijske (mehaničke, fizičke, biološke) i hemijske mere, mada se proizvođači uglavnom oslanjaju na mehaničku obradu zemljišta i primenu herbicida. Za suzbijanje korova u zasadu vinove loze mogu se koristiti herbicidi na bazi više aktivnih supstanci: flurohloridon, flazasulfuron, napropamid, 2,4-D, cikloksidim, glifosat, kletodim, fluroksipir-meptil i dr.