@conference{
author = "Malidža, Goran and Vrbničanin, Sava and Rajković, Miloš and Božić, Dragana and Pavlovic, Danijela and Konstantinović, Bojan and Jovanović-Radovanov, Katarina and Samardžić, Nataša",
year = "2021",
abstract = "Evolucija rezistentnosti korova na herbicide možda je najjača pokretačka snaga u
traganju za herbicidima novih mehanizama delovanja, novih tehnologija u suzbijanju
korova i promovisanje najbolje prakse za održivu proizvodnju useva. Ovaj fenomen je
odličan primer brzog prilagođavanja biljaka ljudskoj aktivnosti, jer je odavno
potvrđeno da rezistentnost nije problem herbicida već ponašanja njihovih korisnika.
Ubediti poljoprivredne proizvođače da što ranije uvedu promene u upravljanje
rezistentnošću korova, predstavlja veliki izazov i dugoročni zadatak za sve
savetodavce i druge relevantne činioce u poljoprivredi. Najvažniji istraživački napori u
ovoj oblasti treba da budu usmereni ka razvoju ekonomski održivih strategija za
odlaganje pojave i upravljanje rezistentnošću. U Republici Srbiji do sada su potvrđeni
slučajevi rezistentnosti Amaranthus retroflexus L., Ambrosia artemisiifolia L.,
Helianthus annuus L. i Sorghum halepense (L.) Pers. na ALS inhibitore, kao i S.
halepense na pojedine inhibitore acetil koenzim A karboksilaze (ACC-aze) uključujući
i višestruku rezistentnost ove vrste na inhibitore oba prethodno pomenuta mehanizma
delovanja. Ekonomski najznačajnije korovske vrste u Srbiji su A. artemisiifolia, A.
retroflexus i S. halepense rezistentni na ALS inhibitore. Procenjuje se da su ove tri
korovske vrste sa svojstvom rezistentnosti na pomenute dominantne herbicide
rasprostranjene na stotinama hiljada hektara, pri čemu pričinjavaju najveće štete u
severnom delu Srbije. Značajne ekonomske štete prouzrokuju biotipovi S. halepense
rezistentni na pojedine herbicide inhbitore ACC-aze, odnosno na podrgrupu
ariloksifenoksi poropionata (FOP). Potvrđeni slučajevi rezistentnosti S. halepense na
pojedine inhibitore ACC-aze, zajedno sa slučajevima višestruke rezistentnosti na
inhibitore ACC-aze i ALS inhibitore, rasprostranjeni su za sada samo u jugozapadnoj
Bačkoj (opštini Bač). Ovi nalazi su opomena da je potrebno više nego ikad dosledno
sprovođenje antirezistentne strategije na celoj teritoriji Srbije. To podrazumeva edukaciju, praćenje rezistentnosti korova prema dominantnim herbicidima i
sprovođenje proaktivnog i aktivnog upravljanja rezistentnošću korova na herbicide.
Stanje mera antirezistentne strategije procenjeno je u 2019. godini anketiranjem 914
poljoprivrednika i agronoma od kojih 96,8% donose odluke u izboru i primeni
herbicida. Prema ovoj anketi, kod većine useva dominantni herbicidi su ALS inhibitori,
a u plodoredu su uglavnom zastupljene smene dva ili u manjem procentu tri useva.
Smeše herbicida različitih mehanizama delovanja uvek koristi 24,6% anketiranih,
42,2% često, 21,8% povremeno, 8,4% retko i 2,8% nikad. Smenjivanje herbicida
različitih mehanizama delovanja u vremenu i prostoru uvek koristi 20,2% anketiranih,
često 37,9%, povremeno 26%, retko 12,3% i nikad 3,5%. Obradu zemljišta, kao
dodatak hemijskom suzbijanju korova, uvek koristi 42,2% anketiranih, 33,1% često i
15% povremeno. Od ukupnog broja anketiranih koji su odgovorili na pitanje, uputstvo
za primenu pri izboru količina i vremena primene herbicida uvek se poštuje kod
78,9%, često kod 17,6%, povremeno 2,4%, retko 0,6% i nikad kod 0,5%. Od
najvažnijih vrsta korova koje se otežano suzbijaju herbicidima najčešće su navedeni:
S. halepense (82,7%), Cirsium arvense (L.) Scop. (47,8%), Xanthium strumarium L.
(43,8%), A. artemisiifolia (43,5%), Amaranthus spp. (31,1%) itd. Sa prisustvom
korova rezistentnih na herbicide u Srbiji upoznato je 67,3% od ukupno 856
anketiranih, a u svojoj opštini 69,5% od ukupno 629 anketiranih. Iskustva sa korovima
rezistentnim na herbicide na svom gazdinstvu imalo je 57,5% od ukupno 515
odgovora. Od najvažnijih vrsta korova kod kojih je potvrdjena rezistentnost na
herbicide u opštini, najčešće su navedeni: S. halepense (77,2%), A. retroflexus
(20,2%) i A. artemisiifolia (19,4%). Slične vrednosti su i za pretpostavku koje vrste su
rezistentne na njihovom gazdinstvu (S. halepenese 71,6%, Amaranthus spp. 19,1% i
A. artemisiifolia 15,5%). Poljoprivrednici su do informacija o rezistentnosti najčešće
dolazili na savetovanjima (62,5%). Mehanizme delovanja herbicida razume 72% od
812 anketiranih i oni su ujedno upoznati da se oznake mehanizama delovanja
herbicida nalaze na etiketi herbicidnih preparata. Međutim, značenje ovih oznaka
razumelo je 62,6% od ukupno 808 odgovora. Od specifičnih mera antirezistentne
strategije od 563 dobijenih odgovora, najčešće se koriste: smena herbicida različitih
mehanizama delovanja u plodoredu (50,8%), smena herbicida različitih mehanizama
delovanja u usevu (29%), korišćenje maksimalne preporučene količine herbicida
(32%), upotreba rezidualnih (zemljišnih) herbicida posle setve a pre nicanja (25,8%),
primena glifosata pre setve ili posle setve a pre nicanja useva (33,2%), osnovna
obrada zemljišta oranjem (36,6%), smena žitarica i širokolisnih useva (31,4%), smena
ozimih i prolećnih useva (33,2%) i dopunska obrada zemljišta kao dodatak
herbicidima (36,1%). Na pitanje da li se čiste poljoprivredne mašine (kombajne) pre
prelaska sa jednog polja na drugo da bi se smanjilo širenje semena korova, od
ukupno 799 odgovora, 20,3% uvek to radi, 14,1% često, 22,8% povremeno, 21,9%
retko i 20,9% nikad. Na pitanje da li se vodi evidencija (knjiga polja) o primeni
herbicida i drugih agrotehničkih mera, pozitivan odgovor je dalo 69,2%. Na osnovu
analize prethodnog stanja, postaje više nego ikad značajnije da poljoprivrednici počnu
da razmišljaju izvan okvira starog modela suzbijanja korova ukoliko žele da sačuvaju
upotrebljivost postojećih herbicida koje već imaju i obezbede da herbicid sa novim
mehanizmom delovanja, koji će se pojaviti, dostigne svoj pun potencijal. Za razliku od
drugih država, koje su odavno prepoznale značaj ovog problema, u Srbiji ne postoji
organizovano praćenje rasprostranjenosti populacija rezistentnih korova prema
pojedinim herbicidima. Upravljanje rezistentnošću korova na herbicide održivo je
jedino zajedničkim naporom svih relevantnih aktera: poljoprivrednika i njihovih
udruženja, proizvođača i prometnika herbicida, univerziteta, instituta, nadležnih ministarstava i sekretarijata, savetodavaca, vlasnika zemljišta, profesionalnih
udruženja, medija, nevladinih organizacija i dr. Veoma važno je podsticanje
zajedničkih aktivnosti pomenutih relevantnih subjekata, jer svako dalje ignorisanje i
odlaganje mera za upravljanje rezistentnošću korova na herbicide može
prouzrokovati nesagledive posledice po poljoprivredu Srbije.",
publisher = "Herbološko društvo Srbije",
journal = "Zbornik rezimea, 11. Kongres o korovima i savetovanje o herbicidima i regulatorima rasta. Palić, 20-23.09.2021",
title = "Stanje rezistentnosti korova na herbicide i antirezistentna strategija u Srbiji",
pages = "22-20"
}
