@phdthesis{
author = "Anđelković, Ana",
year = "2019",
abstract = "Имајући у виду значај површинских вода у продору и ширењу страних инвазивних врста, циљеви овог рада били су да се представи актуелно стање присуства и дистрибуције акватичних инвазивних биљних врста у површинским копненим водама, анализира степен инвазије рипаријалних зона на подручју Србије, одреди везаност анализираних инвазивних врста за поједине типове станишта у рипаријалу река и канала и анализира утицај различитих станишних и антропогених фактора на присуство и абунданцу 26 одабраних инвазивних таксона. Теренска истраживања вршена су у периоду од 2013. до 2016. године. За потребе овог рада анализирано је 250 локалитета, од чега 217 у рипаријалу 39 река и 33 у рипаријалу шест деоница канала хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Уз податке о бројности и покровности заступљених биљних врста, сакупљани су и подаци о типу станишта (у складу са EUNIS класификацијом), релевантним физичким и хидроморфолошким карактеристикама истраживаних водотокова и доминантним антропогеним утицајима на истраживаном локалитету (у складу са стандардним протоколом RHS методе). Статистичка обрада података вршена је у софтверу CANOCO 5.0, применом анализе главних компоненти (РСА), канонијскe коресподентнe анализе (CCA) и анализе редундантности (RDA). На територији Србије забележено је присуство осам акватичних инвазивних биљних врстаПрема броју налаза истичу се врсте Vallisneria spiralis, Azolla filiculoides и Elodea nuttallii. Примарно су заступљене у текућим, у односу на стајаће воде, при чему се мрежа канала ХС ДТД и речни токови који припадају сливу Дунава могу сматрати основним акватичним коридорима њиховог ширења. Од 26 таксона инвазивних биљака чије је присуство праћено и анализирано у рипаријалним подручјима, таксони са највећим бројем налаза су Xanthium strumarium subsp. italicum, Amorpha fruticosa, Erigeron canadensis, Robinia pseudoacacia и Echinochloa crus-galli. Речни сливови Дунава, Јужне Мораве, Западне Мораве и Тимока истичу се по заступљености истраживаних таксона. На основу података о дистрибуцији, бројности и покровности анализираних таксона сливови Дунава, Колубаре и Западне Мораве издвојили су се као коридори ширења највећег броја истраживаних таксона. Четири типа станишта издвојила су се према заступљености инвазивних биљних врста. Таксони који су забележени у највећем броју типова станишта су: Amorpha fruticosa, Erigeron canadensis, Robinia pseudoacacia, Echinochloa crus-galli и Xanthium strumarium subsp. italicum. Као резултат нумеричких анализа издвојени су физички и хидроморфолошки параметри истраживаних водотокова и доминантни антропогени утицаји који на истраживаном локалитетима утичу на присуство и абунданцу анализираних таксона. У условима глобалних климатских промена може се очекивати да ће се у наредном периоду под снажним притиском ширења и доминације инвазивних врста наћи сливови Саве, Велике Мораве и Јужне Мораве. У рипаријалним областима на југозападу наше земље (долине Лима, Ибра и њихових притока) као и рипаријалним зонама планинских и високопланинских области такође је очекивано да ће доћи до повећања броја присутних инвазивних врста и њиховог даљег ширења.",
publisher = "Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет",
journal = "Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет",
title = "Акватични коридори биљних инвазија у Србији"
}
