TY  - CONF
AU  - Oro, Violeta
AU  - Stanisavljević, Rade
AU  - Tabaković, Marijenka
AU  - Đokić, Dragoslav
PY  - 2022
UR  - https://plantarum.izbis.bg.ac.rs/handle/123456789/1263
AB  - Beli luk je prehrambena namirnica koja je od davnina korišćena u prevenciji i lečenju različitih bolesti
bakterijskog, gljivičnog i virusnog porekla i bez štetnih efekata. U starom Egiptu su beli luk davali
radnicima koji su gradili piramide povećavajući na taj način njihovu izdržljivost a u staroj Grčkoj je
bio hrana atletičara na Olimpijskim igrama. U Kineskoj medicini je prepisivan kao sredstvo koje
pomaže u disanju i varenju, posebno za dijareju i protiv crevnih parazita. U Indiji se pre 2.000 godina
koristio za lečenje srčanih bolesti i artritisa a u Engleskoj u srednjem veku je korišćen za lečenje
različitih bolesti poput opstipacije, zubobolje, edema, ujeda životinja i kuge. Njegova popularnost, u
tom smislu, nije ni do danas opala, štaviše brojna istraživanja dokazuju mnoge korisne osobine ove
namirnice koja služi kao hrana ali i kao lek.
Proizvodnja belog luka u našoj zemlji se obavlja setvom odn. sađenjem češnjeva (ručno ili mašinski) u
jesen ili u proleće na površini oko 9 000 ha. Proizvođači treba da koriste sertifikovan sadni materijal jer
u protivnom može da se desi da češnjevi budu zaraženi endoparazitnom nematodom Ditylenchus
dipsaci (Kühn) Filipjev, koja je jedna od najštetnijih nematoda jer dovodi do totalnog propadanja
glavica i kompletnog gubitka prinosa. Ova nematoda je izraziti polifag, javlja se i na semenu lucerke,
pasulja, deteline itd. ali i na 450 drugih domaćina gajenih biljaka i korova. U proleće, na mladom luku
infekcija može da bude asimptomatska, ali kako životni ciklus traje samo 20 dana a svaka ženka može
da položi i do 500 jaja, intenzivnim razmnožavanjem ubrzano raste brojnost nematoda. Simptomi se
uočavaju na lukovicama odn. češnjevima u vidu braon pega koje se spajaju i zahvataju celo tkivo uz
degradaciju srednje lamele ćelijskog zida i dovode do totalnog propadanja lukovica pri čemu se
pojavljuje intenzivan i neprijatan miris. Nematoda može da opstane godinama u suvom materijalu a
opstaje i na velikom broju korova, pa se teško može iskoreniti. Poseban problem je u organskoj
proizvodnji jer nema efikasnih bio-pesticida tako da su profilaktičke mere od esencijalnog značaja.
Pojava D. dipsaci je do sada utvrđena kod dva proizvođača iz okoline Beograda.
Da bi se utvrdilo genetičko srodstvo odn. moguće poreklo ovih izuzetno štetnih nematoda koriste se
molekularne metode koje uz pomoć PCR (Lančane Reakcije Polimeraze), sekvenci i odgovarajućih
kompjuterskih programa porede genetičku sličnost naših i stranih populacija. Molekularnim metodama
je utvrđeno da je najbliži srodnik naših populacija ove nematode populacija iz Kine, što ukazuje da je
mogao biti korišćen sadni materijal belog luka uvezen iz Kine. Novija istraživanja u Evropi su
potvrdila prisustvo još opasnije nematode D. gigas koja je za sada otkrivena samo u Poljskoj na
semenu boba.
PB  - Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad
PB  - Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
C3  - XXXIV NACIONALNA KONFERENCIJA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM PROCESNA TEHNIKA I ENERGETIKA U POLJOPRIVREDI - PTEP 2022, 03-08. april 2022, Sokobanja
T1  - BELI LUK U ORGANSKOJ PROIZVODNJI I ENDOPARAZITNA NEMATODA DITYLENCHUS DIPSACI
SP  - 76
ER  - 

@conference{
author = "Oro, Violeta and Stanisavljević, Rade and Tabaković, Marijenka and Đokić, Dragoslav",
year = "2022",
abstract = "Beli luk je prehrambena namirnica koja je od davnina korišćena u prevenciji i lečenju različitih bolesti
bakterijskog, gljivičnog i virusnog porekla i bez štetnih efekata. U starom Egiptu su beli luk davali
radnicima koji su gradili piramide povećavajući na taj način njihovu izdržljivost a u staroj Grčkoj je
bio hrana atletičara na Olimpijskim igrama. U Kineskoj medicini je prepisivan kao sredstvo koje
pomaže u disanju i varenju, posebno za dijareju i protiv crevnih parazita. U Indiji se pre 2.000 godina
koristio za lečenje srčanih bolesti i artritisa a u Engleskoj u srednjem veku je korišćen za lečenje
različitih bolesti poput opstipacije, zubobolje, edema, ujeda životinja i kuge. Njegova popularnost, u
tom smislu, nije ni do danas opala, štaviše brojna istraživanja dokazuju mnoge korisne osobine ove
namirnice koja služi kao hrana ali i kao lek.
Proizvodnja belog luka u našoj zemlji se obavlja setvom odn. sađenjem češnjeva (ručno ili mašinski) u
jesen ili u proleće na površini oko 9 000 ha. Proizvođači treba da koriste sertifikovan sadni materijal jer
u protivnom može da se desi da češnjevi budu zaraženi endoparazitnom nematodom Ditylenchus
dipsaci (Kühn) Filipjev, koja je jedna od najštetnijih nematoda jer dovodi do totalnog propadanja
glavica i kompletnog gubitka prinosa. Ova nematoda je izraziti polifag, javlja se i na semenu lucerke,
pasulja, deteline itd. ali i na 450 drugih domaćina gajenih biljaka i korova. U proleće, na mladom luku
infekcija može da bude asimptomatska, ali kako životni ciklus traje samo 20 dana a svaka ženka može
da položi i do 500 jaja, intenzivnim razmnožavanjem ubrzano raste brojnost nematoda. Simptomi se
uočavaju na lukovicama odn. češnjevima u vidu braon pega koje se spajaju i zahvataju celo tkivo uz
degradaciju srednje lamele ćelijskog zida i dovode do totalnog propadanja lukovica pri čemu se
pojavljuje intenzivan i neprijatan miris. Nematoda može da opstane godinama u suvom materijalu a
opstaje i na velikom broju korova, pa se teško može iskoreniti. Poseban problem je u organskoj
proizvodnji jer nema efikasnih bio-pesticida tako da su profilaktičke mere od esencijalnog značaja.
Pojava D. dipsaci je do sada utvrđena kod dva proizvođača iz okoline Beograda.
Da bi se utvrdilo genetičko srodstvo odn. moguće poreklo ovih izuzetno štetnih nematoda koriste se
molekularne metode koje uz pomoć PCR (Lančane Reakcije Polimeraze), sekvenci i odgovarajućih
kompjuterskih programa porede genetičku sličnost naših i stranih populacija. Molekularnim metodama
je utvrđeno da je najbliži srodnik naših populacija ove nematode populacija iz Kine, što ukazuje da je
mogao biti korišćen sadni materijal belog luka uvezen iz Kine. Novija istraživanja u Evropi su
potvrdila prisustvo još opasnije nematode D. gigas koja je za sada otkrivena samo u Poljskoj na
semenu boba.",
publisher = "Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad",
journal = "XXXIV NACIONALNA KONFERENCIJA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM PROCESNA TEHNIKA I ENERGETIKA U POLJOPRIVREDI - PTEP 2022, 03-08. april 2022, Sokobanja",
title = "BELI LUK U ORGANSKOJ PROIZVODNJI I ENDOPARAZITNA NEMATODA DITYLENCHUS DIPSACI",
pages = "76"
}

Oro, V., Stanisavljević, R., Tabaković, M.,& Đokić, D.. (2022). BELI LUK U ORGANSKOJ PROIZVODNJI I ENDOPARAZITNA NEMATODA DITYLENCHUS DIPSACI. in XXXIV NACIONALNA KONFERENCIJA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM PROCESNA TEHNIKA I ENERGETIKA U POLJOPRIVREDI - PTEP 2022, 03-08. april 2022, Sokobanja
Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad., 76.

Oro V, Stanisavljević R, Tabaković M, Đokić D. BELI LUK U ORGANSKOJ PROIZVODNJI I ENDOPARAZITNA NEMATODA DITYLENCHUS DIPSACI. in XXXIV NACIONALNA KONFERENCIJA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM PROCESNA TEHNIKA I ENERGETIKA U POLJOPRIVREDI - PTEP 2022, 03-08. april 2022, Sokobanja. 2022;:76..

Oro, Violeta, Stanisavljević, Rade, Tabaković, Marijenka, Đokić, Dragoslav, "BELI LUK U ORGANSKOJ PROIZVODNJI I ENDOPARAZITNA NEMATODA DITYLENCHUS DIPSACI" in XXXIV NACIONALNA KONFERENCIJA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM PROCESNA TEHNIKA I ENERGETIKA U POLJOPRIVREDI - PTEP 2022, 03-08. april 2022, Sokobanja (2022):76.

TY  - JOUR
AU  - Oro, Violeta
PY  - 2021
UR  - https://plantarum.izbis.bg.ac.rs/handle/123456789/1265
AB  - Dugoroćno prisustvo konvencionalnih pesticida menja ekološku ravnotežu u prirodi
izazivajući nestanak mnogih korisnih organizama, dok njihovi ostaci u hrani i
vodi predstavljaju globalnu opasnost za �����oveka. Posledice primene velikih količina
pesticida rezultirale su zabranom mnogih visoko toksičnih jedinjenja. U potrazi
za ekološki prihvatljivijim rešenjima, ispituju se esencijalna ulja. Esencijalna ulja se
koriste vekovima unazad u narodnoj medicini a danas pokazuju veliki potencijal u
kontroli širokog spektra patogena, štetočina i parazita. Familija biljaka Lamiaceae je
jedna od najznačajnijih u proizvodnji esencijalnih ulja. Cilj ovih istraživanja je bio
da se utvrdi nematocidni efekat esencijalnih ulja nekih biljaka familije Lamiaceae
na slobodno-živećim nematodama roda Panagrolaimus. Slab nematocidni efekat je
pokazalo ulje pačulija, dok su umereni efekat ispoljila ulja divlje nane, divlje žalfi je,
lavande, origana, timijana i bosiljka. Najsnažniji nematocidni efekat je imalo esencijalno
ulje matičnjaka. Aldehidne i fenolne komponente terpenoida su glavni sastojci
esencijalnih ulja timijana, bosiljka i matičnjaka koji su pokazali najsnažnije nematocidno
dejstvo i hemikalije potencijalno odgovorne za njihovu toksičnost.
PB  - University of Novi Sad - Faculty of Agriculture - Department of Phytomedicine and Environmental Protection, Novi Sad
T2  - Biljni lekar
T1  - NEMATOCIDNI EFEKAT ESENCIJALNIH ULJA BILJAKA FAMILIJE Lamiaceae NA Panagrolaimus sp. (Nematoda:Panagrolaimidae)
EP  - 93
IS  - 1
SP  - 84
VL  - 49
DO  - 10.5937/BiljLek2101084O
ER  - 

@article{
author = "Oro, Violeta",
year = "2021",
abstract = "Dugoroćno prisustvo konvencionalnih pesticida menja ekološku ravnotežu u prirodi
izazivajući nestanak mnogih korisnih organizama, dok njihovi ostaci u hrani i
vodi predstavljaju globalnu opasnost za �����oveka. Posledice primene velikih količina
pesticida rezultirale su zabranom mnogih visoko toksičnih jedinjenja. U potrazi
za ekološki prihvatljivijim rešenjima, ispituju se esencijalna ulja. Esencijalna ulja se
koriste vekovima unazad u narodnoj medicini a danas pokazuju veliki potencijal u
kontroli širokog spektra patogena, štetočina i parazita. Familija biljaka Lamiaceae je
jedna od najznačajnijih u proizvodnji esencijalnih ulja. Cilj ovih istraživanja je bio
da se utvrdi nematocidni efekat esencijalnih ulja nekih biljaka familije Lamiaceae
na slobodno-živećim nematodama roda Panagrolaimus. Slab nematocidni efekat je
pokazalo ulje pačulija, dok su umereni efekat ispoljila ulja divlje nane, divlje žalfi je,
lavande, origana, timijana i bosiljka. Najsnažniji nematocidni efekat je imalo esencijalno
ulje matičnjaka. Aldehidne i fenolne komponente terpenoida su glavni sastojci
esencijalnih ulja timijana, bosiljka i matičnjaka koji su pokazali najsnažnije nematocidno
dejstvo i hemikalije potencijalno odgovorne za njihovu toksičnost.",
publisher = "University of Novi Sad - Faculty of Agriculture - Department of Phytomedicine and Environmental Protection, Novi Sad",
journal = "Biljni lekar",
title = "NEMATOCIDNI EFEKAT ESENCIJALNIH ULJA BILJAKA FAMILIJE Lamiaceae NA Panagrolaimus sp. (Nematoda:Panagrolaimidae)",
pages = "93-84",
number = "1",
volume = "49",
doi = "10.5937/BiljLek2101084O"
}

Oro, V.. (2021). NEMATOCIDNI EFEKAT ESENCIJALNIH ULJA BILJAKA FAMILIJE Lamiaceae NA Panagrolaimus sp. (Nematoda:Panagrolaimidae). in Biljni lekar
University of Novi Sad - Faculty of Agriculture - Department of Phytomedicine and Environmental Protection, Novi Sad., 49(1), 84-93.
https://doi.org/10.5937/BiljLek2101084O

Oro V. NEMATOCIDNI EFEKAT ESENCIJALNIH ULJA BILJAKA FAMILIJE Lamiaceae NA Panagrolaimus sp. (Nematoda:Panagrolaimidae). in Biljni lekar. 2021;49(1):84-93.
doi:10.5937/BiljLek2101084O .

Oro, Violeta, "NEMATOCIDNI EFEKAT ESENCIJALNIH ULJA BILJAKA FAMILIJE Lamiaceae NA Panagrolaimus sp. (Nematoda:Panagrolaimidae)" in Biljni lekar, 49, no. 1 (2021):84-93,
https://doi.org/10.5937/BiljLek2101084O . .