Interspecijska i intraspecijska kompeticija vrsta Ambrosia trifida i A. artemisiifolia

Abstract

Pored Ambrosia artemisiifolia L. koja je raširena na većem delu teritorije Srbije, Ambrosia trifida L. je za sada lokalno prisutna. Uzimajući u obzir njen vegetativni i generativni potencijal može se očekivati njeno dalje širenje i samim tim veće štete u poljoprivredi. Cilj ovih istraživanja bio je da se odredi koliki je uticaj A. artemisiifolia na vegetativni prinos A. trifida u uslovima njihove koegzistencije. Eksperiment je postavljen po modelu zamenjujućih serija ("Replacement Design") gde je praćena intra i interspecijska kompeticija. Ogled je postavljen u šest tretmana (potpuno slučajan blok sistem u četiri ponavljanja) sa različitim proporcijama biljaka m-2 A. artemisiifolia/A. trifida (%): 100:0, 80:20, 40:60, 60:40, 20:80 i 0:100 u dve serije: mala (ukupno 10 biljaka m-2) i velika gustina (ukupno 100 biljaka m-2). Tokom sezone u tri ocene merena je suva biomasa biljaka A. trífida i A. artemisiifolia pri čemu će ovde rezultati biti prikazani samo za A. trifida. Za ispitivanje analiziranih parametara korišćena je trofaktorska analiza varijanse (ANOVA) a podaci su obrađeni u statističkom paketu SPSS. Kod tretmana sa niskom brojnošću biljaka, prosečne vrednosti suve mase A. trifida kretale su se u rasponu od 5,36-8,99 g biljka-1 (jul), zatim od 7,4-13,01 g biljka-1 (avgust) i od 9,08-16,13 g biljka-1 (septembar) dok su se u tretmanu visoke brojnosti vrednosti kretale u rasponu od 6,35-8,38 g biljka-1 (jul), 8,66-11,71 g biljka-1 (avgust) i 9,53-13,54 g biljka-1. Dobijeni rezultati pokazuju da je kod A. trifida izražena interspecijska kompeticija (pri manjoj brojnosti populacije), dok sa povećanjem broja jedinki po jedinici površine više dolazi do izražaja intraspecijska kompeticija.