Hibridi kukuruza dobijaju se ukrštanjem inbred linija, koje nastaju u procesu selekcije kontrolisanom samooplodnjom odabranih genotipova do postizanja homozigotnosti. U proizvodnji semena hibrida kukuruza potrebno je zakidati metlice na majčinskoj komponenti kako ne bi došlo do samooplodnje i smanjenja heterozisa hibrida F1 generacije. Cilj rada je bio da se utvrdi masa 1000 semena 12 inbred linija sa različitim tipom citoplazme. Istraživanja su sprovedena na dve pracele: Šlolsko dobro i Selekciono polje u toku dve godine. Ogledi su postavljeni po slučajnom blok sistemu u okviru svakog tipa citoplazme u tri ponavljanja. Statističko-biometrijska obrada podataka se zasnivala na srednjim vrednostima po ponavljanju i obuhvatila je analizu varijanse. Na osnovu analize varijanse utvrđeno je da postoje veoma značajne razlike između inbred linija na masu 1000 semena u zavisnosti od tipa citoplazme, godine i lokacije. Najmanu prosečnu vrednost mase 1000 semena imala je inbred linija L7 (259,5 g...), a najveću inbred linija L1 (394,0 g). Prosečne vrednosti mase 1000 semena inbred linija, veoma značajno su (P≤1%) varirale u zavisnosti od godina ispitivanja i lokacija. Veća vrednost mase 1000 semena imale su inbred linije u drugoj. godini (326,58 g) u odnosu na prvu godinu (298,93 g). Na lokaciji Selekciono polje ostvarena je veća prosečna vrednost (321,62 g) mase 1000 semena u odnosu na lokaciju Školsko dobro (303,90 g). Veoma značajno (Lsd0,01) većuvrednost mase 1000 semena imale su inbred linije sa citoplazmom cms-C tipa u odnosu na inbred linije sa fertilnom i citoplazmom cms-S tipa. Masa 1000 semena inbred linija po godinama veoma značajno (Lsd0,01) se razlikovala kod većine linija osim L4, L10 i L12 gde nije bilo razlike. U zavisnosti od tipa citoplazme i godina ispitivanja veoma značajne (Lsd0,01) razlike mase 1000 semena nisu utvrđene samo kod inbred linija L4 i L11.Prosečne vrednosti mase 1000 semena inbred linija po lokacijama su se veoma značajno (Lsd0,01) razlikovale kod inbred linija: L1, L2, L5, L8, L9 i L10 dok kod ostalih šest ispitivanih linija nisu utvrđene razlike.Između inbred linija sa različitim tipovima citoplazme utvrđene su značajne (Lsd0,05) razlike u masi 1000 semena po ispitivanim lokacijama. Linije istog tipa citoplazme dale su veću masu 1000 semena na prvoj nego na drugoj lokaciji.Godine ispitivanja i lokacije veoma značajno su uticale na masu 1000 semena. Najveću prosečnu vrednost mase 1000 semena ostvarile su inbred linije u drugoj godini na prvoj lokaciji Interakcija inbred linija x godina x lokacija je bila statistički značajna(Lsd0,05). Prosečna masa 1000 semena kod L4 nije se značajno razlikovala u zavisnosti od godina i lokacija ispitivanja. Ostale ispitivane inbred linije imale su veoma značajna variranja mase 1000 semena u različitim uslovima spoljašnje sredine.
Keywords:
citoplazmatična muška sterilnost / inbred linije / seme
Source:
34. Nacionalna konferencija procesna tehnika i energetika u poljoprivredi - PTEP, 03-04-2022, 26-26
Publisher:
Novi Sad : Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi
TY - CONF
AU - Jovanović, Snežana
AU - Todorović, Goran
AU - Tolimir, Miodrag
AU - Petrović, Tanja
AU - Novković, Nebojša
AU - Štrbanović, Ratibor
AU - Stanisavljević, Rade
PY - 2022-04-03
UR - https://plantarum.izbis.bg.ac.rs/handle/123456789/642
AB - Hibridi kukuruza dobijaju se ukrštanjem inbred linija, koje nastaju u procesu selekcije kontrolisanom samooplodnjom odabranih genotipova do postizanja homozigotnosti. U proizvodnji semena hibrida kukuruza potrebno je zakidati metlice na majčinskoj komponenti kako ne bi došlo do samooplodnje i smanjenja heterozisa hibrida F1 generacije. Cilj rada je bio da se utvrdi masa 1000 semena 12 inbred linija sa različitim tipom citoplazme. Istraživanja su sprovedena na dve pracele: Šlolsko dobro i Selekciono polje u toku dve godine. Ogledi su postavljeni po slučajnom blok sistemu u okviru svakog tipa citoplazme u tri ponavljanja. Statističko-biometrijska obrada podataka se zasnivala na srednjim vrednostima po ponavljanju i obuhvatila je analizu varijanse. Na osnovu analize varijanse utvrđeno je da postoje veoma značajne razlike između inbred linija na masu 1000 semena u zavisnosti od tipa citoplazme, godine i lokacije. Najmanu prosečnu vrednost mase 1000 semena imala je inbred linija L7 (259,5 g), a najveću inbred linija L1 (394,0 g). Prosečne vrednosti mase 1000 semena inbred linija, veoma značajno su (P≤1%) varirale u zavisnosti od godina ispitivanja i lokacija. Veća vrednost mase 1000 semena imale su inbred linije u drugoj. godini (326,58 g) u odnosu na prvu godinu (298,93 g). Na lokaciji Selekciono polje ostvarena je veća prosečna vrednost (321,62 g) mase 1000 semena u odnosu na lokaciju Školsko dobro (303,90 g). Veoma značajno (Lsd0,01) većuvrednost mase 1000 semena imale su inbred linije sa citoplazmom cms-C tipa u odnosu na inbred linije sa fertilnom i citoplazmom cms-S tipa. Masa 1000 semena inbred linija po godinama veoma značajno (Lsd0,01) se razlikovala kod većine linija osim L4, L10 i L12 gde nije bilo razlike. U zavisnosti od tipa citoplazme i godina ispitivanja veoma značajne (Lsd0,01) razlike mase 1000 semena nisu utvrđene samo kod inbred linija L4 i L11.Prosečne vrednosti mase 1000 semena inbred linija po lokacijama su se veoma značajno (Lsd0,01) razlikovale kod inbred linija: L1, L2, L5, L8, L9 i L10 dok kod ostalih šest ispitivanih linija nisu utvrđene razlike.Između inbred linija sa različitim tipovima citoplazme utvrđene su značajne (Lsd0,05) razlike u masi 1000 semena po ispitivanim lokacijama. Linije istog tipa citoplazme dale su veću masu 1000 semena na prvoj nego na drugoj lokaciji.Godine ispitivanja i lokacije veoma značajno su uticale na masu 1000 semena. Najveću prosečnu vrednost mase 1000 semena ostvarile su inbred linije u drugoj godini na prvoj lokaciji Interakcija inbred linija x godina x lokacija je bila statistički značajna(Lsd0,05). Prosečna masa 1000 semena kod L4 nije se značajno razlikovala u zavisnosti od godina i lokacija ispitivanja. Ostale ispitivane inbred linije imale su veoma značajna variranja mase 1000 semena u različitim uslovima spoljašnje sredine.
PB - Novi Sad : Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi
C3 - 34. Nacionalna konferencija procesna tehnika i energetika u poljoprivredi - PTEP
T1 - Uticaj različitog tipa citoplazme na masu 1000 semena
EP - 26
SP - 26
ER -
@conference{
author = "Jovanović, Snežana and Todorović, Goran and Tolimir, Miodrag and Petrović, Tanja and Novković, Nebojša and Štrbanović, Ratibor and Stanisavljević, Rade",
year = "2022-04-03",
abstract = "Hibridi kukuruza dobijaju se ukrštanjem inbred linija, koje nastaju u procesu selekcije kontrolisanom samooplodnjom odabranih genotipova do postizanja homozigotnosti. U proizvodnji semena hibrida kukuruza potrebno je zakidati metlice na majčinskoj komponenti kako ne bi došlo do samooplodnje i smanjenja heterozisa hibrida F1 generacije. Cilj rada je bio da se utvrdi masa 1000 semena 12 inbred linija sa različitim tipom citoplazme. Istraživanja su sprovedena na dve pracele: Šlolsko dobro i Selekciono polje u toku dve godine. Ogledi su postavljeni po slučajnom blok sistemu u okviru svakog tipa citoplazme u tri ponavljanja. Statističko-biometrijska obrada podataka se zasnivala na srednjim vrednostima po ponavljanju i obuhvatila je analizu varijanse. Na osnovu analize varijanse utvrđeno je da postoje veoma značajne razlike između inbred linija na masu 1000 semena u zavisnosti od tipa citoplazme, godine i lokacije. Najmanu prosečnu vrednost mase 1000 semena imala je inbred linija L7 (259,5 g), a najveću inbred linija L1 (394,0 g). Prosečne vrednosti mase 1000 semena inbred linija, veoma značajno su (P≤1%) varirale u zavisnosti od godina ispitivanja i lokacija. Veća vrednost mase 1000 semena imale su inbred linije u drugoj. godini (326,58 g) u odnosu na prvu godinu (298,93 g). Na lokaciji Selekciono polje ostvarena je veća prosečna vrednost (321,62 g) mase 1000 semena u odnosu na lokaciju Školsko dobro (303,90 g). Veoma značajno (Lsd0,01) većuvrednost mase 1000 semena imale su inbred linije sa citoplazmom cms-C tipa u odnosu na inbred linije sa fertilnom i citoplazmom cms-S tipa. Masa 1000 semena inbred linija po godinama veoma značajno (Lsd0,01) se razlikovala kod većine linija osim L4, L10 i L12 gde nije bilo razlike. U zavisnosti od tipa citoplazme i godina ispitivanja veoma značajne (Lsd0,01) razlike mase 1000 semena nisu utvrđene samo kod inbred linija L4 i L11.Prosečne vrednosti mase 1000 semena inbred linija po lokacijama su se veoma značajno (Lsd0,01) razlikovale kod inbred linija: L1, L2, L5, L8, L9 i L10 dok kod ostalih šest ispitivanih linija nisu utvrđene razlike.Između inbred linija sa različitim tipovima citoplazme utvrđene su značajne (Lsd0,05) razlike u masi 1000 semena po ispitivanim lokacijama. Linije istog tipa citoplazme dale su veću masu 1000 semena na prvoj nego na drugoj lokaciji.Godine ispitivanja i lokacije veoma značajno su uticale na masu 1000 semena. Najveću prosečnu vrednost mase 1000 semena ostvarile su inbred linije u drugoj godini na prvoj lokaciji Interakcija inbred linija x godina x lokacija je bila statistički značajna(Lsd0,05). Prosečna masa 1000 semena kod L4 nije se značajno razlikovala u zavisnosti od godina i lokacija ispitivanja. Ostale ispitivane inbred linije imale su veoma značajna variranja mase 1000 semena u različitim uslovima spoljašnje sredine.",
publisher = "Novi Sad : Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi",
journal = "34. Nacionalna konferencija procesna tehnika i energetika u poljoprivredi - PTEP",
title = "Uticaj različitog tipa citoplazme na masu 1000 semena",
pages = "26-26"
}
Jovanović, S., Todorović, G., Tolimir, M., Petrović, T., Novković, N., Štrbanović, R.,& Stanisavljević, R.. (2022-04-03). Uticaj različitog tipa citoplazme na masu 1000 semena. in 34. Nacionalna konferencija procesna tehnika i energetika u poljoprivredi - PTEP
Novi Sad : Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi., 26-26.
Jovanović S, Todorović G, Tolimir M, Petrović T, Novković N, Štrbanović R, Stanisavljević R. Uticaj različitog tipa citoplazme na masu 1000 semena. in 34. Nacionalna konferencija procesna tehnika i energetika u poljoprivredi - PTEP. 2022;:26-26..
Jovanović, Snežana, Todorović, Goran, Tolimir, Miodrag, Petrović, Tanja, Novković, Nebojša, Štrbanović, Ratibor, Stanisavljević, Rade, "Uticaj različitog tipa citoplazme na masu 1000 semena" in 34. Nacionalna konferencija procesna tehnika i energetika u poljoprivredi - PTEP (2022-04-03):26-26.
