Uticaj genotipa i spoljašnje sredine na prinos plavog patlidžana

Abstract

Jedan od ciljeva u gajenju i selekciji plavog patlidžana (Solanum melongena L.) jeste veći prinos, kao i prilagođavanje različitim uslovima sredine. Naša studija obuhvatila je 20 različitih genotipova plavog patlidžana. Ogled je realizovan na tri različite lokacije (Smederevska Palanka, Vranovo i Kusadak) po slučajnom blok sistemu sa 3 ponavljanja. Ispitivan je uticaj dva faktora na prinos po biljci: genotipa i lokaliteta. Dvofaktorijalna ANOVA je pokazala značajan uticaj genotipa, lokaliteta kao i interakcije genotip x lokalitet na prinos po biljci. Nakon analize 20 genotipova na tri različita lokaliteta zabeleženi prosečni prinos po biljci iznosio je 2,47 kg. Značajno veći prinosi po biljci u odnosu na opšti prosek, zabeleženi su kod genotipovia K13 (3,02 kg), K20 (2,99 kg), K21 (3,44 kg), K34 (4,35 kg), K39 (4,28 kg). Najveći prinos je imao genotip K34 na lokalitetu Vranovo (4,71 kg). Na lokalitetu Smederevska Palanka genotip K39 je imao najveću prosečnu vrednost, dok je najmanju vrednost prinosa ispod opšteg proseka imao genotip K1 (1,09 kg). Genotip K39 je imao značajno viši prinos po biljci iznad prosečne vrednosti i na lokalitetu Kusadak. Najstabilniji lokalitet na osnovu koeficijenta AMMI stabilnosti (0,92) bila je Smederevska Palanka, dok je najmanje stabilan lokalitet bio Kusadak (2,34). Genotipovi K13, K39, K36 sa prinosom iznad opšteg proseka, imali su malu vrednost PC1, što ukazuje da su bili pod manjim uticajem lokaliteta, tj. da su imali dobru stabilnost prinosa na svim lokalitetima. Genotip K34 se izdvojio kao najprinosniji genotip dok su genotipovi K21 i K25 ispoljili usku adaptabilnost u lokalitetu Kusadak.